Учитавајући гиф

„САВРЕМЕНА СРПСКА ПРОЗА“


Савремена Српска Проза
Савремена Српска Проза
Савремена Српска Проза
Савремена Српска Проза

Народна библиотека „Јефимија” у Трстенику постала је у протеклим деценијама посебно препознатљива као организатор књижевних сусрета „Савремена српска проза”. Ова књижевна манифестација је покренута, спонтано, још 1984. године и убрзо је добила своју трајну физиономију, коју чине „Књижевни портрет“ једног писца и „Округли сто” критике са неком од релевантних књижевнокритичких, књижевноисторијских или других сродних тема. Из године у годину, међу учесницима су се појављивала најзначајнија имена српске прозе и књижевне критике и есејистике.

Ови, јединствени, трстенички сусрети писаца, критике и публике сигурно не би оставили дубљи траг у нашој култури да није истоимених зборника радова који су покренути нешто касније од саме манифестације, 1989. године, када је објављен први број зборника посвећеног прози Слободана Селенића и теми „Кретање идеја у савременој српској прози”, са препознатљивим логотипом на корици који је обликовао Краљевчанин Драган Пешић. Од тада, из штампе је изашло 34 броја овог зборника.

„Оно што је за Савремену српску прозу, за њену основну поетичку, естетску и вредносну оријентацију изузетно значајно односи се на избор писаца чији портрети су осветљени на њој и на теме које су биране за есејистичко и критичко тумачење, а добрим делом и на избор књижевних критичара који су у томе учествовали. Зато се сусрети у Трстенику могу посматрати и оцењивати најпре као веома важна критичка грађа о писцима чији су књижевни портрети представљени и протумачени на њима. У оквиру тога, са сигурношћу се може рећи да у избору писаца није било искључивости, догматизма и промашаја. Увек су бирани писци различитих поетичких, тематских и других оријентација и опредељења, припадници свих генерација, од најстаријих, који су већ заокружили своје дело, чиме је олакшано формирање њиховог критичког портрета, до млађих, који су се наметнули провокативношћу својих прозних остварења и који већ сада представљају најзначајније ауторе савремене српске прозе. [...] Зато се с правом може рећи да је основна оријентација сусрета била плуралистичка, и да се она кретала од умереног традиционализма (термин А. Јеркова), преко умереног модернизма, чак до постмодернизма.” (Марко Недић, „Поетички плурализам српске прозе”, „Савремена српска проза“, број 26, Народна библиотека „Јефимија“ Трстеник, 2014, стр. 183-186.

На Округлим столовима – чији су садржаји објављени у зборницима – осветљене су различите теме, од књижевнотеоријских, као што је питање фрагмента у српској прози, преко разматрања различитих књижевних жанрова, на пример: кратка проза, мемоаристика, српска поетска проза, есејистичка проза, романсирана биографија, савремена приповетка и нове тенденције, о критици данас, антологије српске приповетке и др., до проучавања узајамних веза књижевности са медијима, драматизације књижевних дела, осветавања песника као приповедача, док су се неки округли столови бавили ширим тематским областима, као што су: тема рата у савременој српској прози, однос писаца и завичаја, страност и лик странца, језик као тема прозе, село у савременој прози, идеолошка тумачења књижевности, итд, при чему посебно ваља нагласити округле столове посвећене књижевности Срба у Хрватској и делима српских прозаиста ван матице, којима се ишло ка интегралној геопоетичкој слици савремене српске књижевности. Занимљиви су и тематски бројеви посвећени поетикама неких писаца, на пример: Иве Андрића, Борислава Пекића, Милорада Павића, Драгослава Михаиловића, Миодрага Булатовића.

Овако обликовани, зборници „Савремена српска проза” су, заправо, својеврсна књижевнокритичка грађа о писцима, њиховим поетикама и разматрањима књижевнотеоријских и књижевноисторијских тема, тако да, поред значајних аутора и њихових, углавном аутопоетичких беседа, главни део садржаја чине текстови књижевних критичара и теоретичара. Међу њима су најзначајнија имена савремене српске критике, професора универзитета, слависта, уредника, сарадника Института за књижевност, филозофа, лингвиста и млађих аутора који су у понеком од бројева трстеничких зборника уписали своју страницу у својеврсну „трстеничку енциклопедију”. Јер, како је записао Михајло Пантић, писац и критичар са највише уписаних страница: „Ко у руке узме све до сада објављене зборнике са трстеничких скупова, помно прегледа њихов садржај и прочита, како му драго, на прескок или линеарно, неке или све текстове у њима, лако ће доћи до закључка да се у Трстенику годинама пише спонтана и утолико драгоценија енциклопедија имена, дела, форми, поступака, поетика, доминантних и фреквентних тема из корпуса савременог прозног стваралаштва.” (Михаило Пантић, „У трстеничкој академији“, „Савремена српска проза“, број 16, Народна библиотека „Јефимија“ Трстеник, 2004, стр. 109-113.


„Савремена српска проза“, 39. књижевни сусрети одржани су 18. и 19. новембра, 2022. године, под покровитељством Општине Трстеник и Министарства културе Републике Србије. Били су посвећени „Књижевном портрету“ Јовице Аћина, српског приповедача, есејисте и преводиоца, аутора преко 30 објављених књига и добитника великог броја значајних књижевних награда. О његовом стваралаштву говорили су: др Гојко Тешић, др Александра Манчић и др Михајло Пантић, док је сам писац прочитао неколико фрагмената из своје прозе у виду савета младима који желе да се баве писањем. Сусрете је отворио и вече водио Верољуб Вукашиновић, директор библиотеке, док је скуп поздравио професор Иван Нешић, већник за културу Општине Трстеник. А у пажљивој публици која је до последњег места испунила салу било је највише ученика Гимназије „Вук Караџић“ у Трстенику, који ће дуго памтити ово сјајно књижевно вече. Посебан утисак је оставила ученица гимназије, Тијана Матић, која је бравурозно интерпретирала Аћинову причу „Дрво“, као и глумац Момчило Радосављевић који је прочитао две приче овог писца.

Другог дана, одржан је „Округли сто“ на тему: „Стилистика савремене српске прозе“. Скупу је председавао проф. др Милош Ковачевић, док су у раду учествовали лингвисти: др Михаило Шћепановић, др Александар Милановић, др Соња Миловановић, др Илијана Чутура и студент на мастер студијама књижевности Константин Ађанин. Разматрано је научно дело лингвисте Душана Јовића, родом из Стубла, села између Трстеника и Краљева, који се бавио лингвостилистичким анализама савремених писаца (В. Стевановића, Васка Попе, Андрића, Настасијевића, Ћосића...) и који је написао познату студију Трстенички говор. Закључак овог веома успелог научног скупа је да стилистика као тема није довољно проучена у контексту савремене књижевности и да је „Савремена српска проза“ у Трстенику једна од ретких књижевних манифестација која укључује и лингвисте у свој рад.


„Савремена српска проза“ Трстеник 1984-2021. (PDF)

Савремена Српска Проза
Савремена Српска Проза
Савремена Српска Проза
Савремена Српска Проза

ПЛАКАТИ


Плакат 2
Плакат 3
Плакат 4

1984/2021.


Вест 1
Вест 2
Вест 3
Вест 4
Вест 5
Вест 6
Вест 7
Вест 8
Вест 9
Вест 10
Вест 11
Вест 12
Вест 13

ГАЛЕРИЈА ПОРТРЕТА


 Милисав Савић
 Вида Огњеновић
 Живојин Павловић
 Светислав Басара
 Видосав Стевановић
 Мирослав Јосић-Вишњић
 Светлана Велмар-Јанковић
 Радован Бели Марковић
 Радослав Петковић
 Добрица Ћосић
 Драгослав Михаиловић
 Слободан Селенић
 Милорад Павић
 Антоније Исаковић
 Павле Угринов

ЗБОРНИЦИ