О ЈЕФИМИЈИ
Монахиња Јефимија, у световном животу деспотица Јелена, била је супруга деспота Угљеше Мрњавчевића, српског великаша за време цара Душана, у области Сер која се данас налази на северу Грчке. Он је као млад човек погинуо у бици на Марици, 1371. године. Пре тога, деспотица Јелена је остала и без сина јединца, Угљеше. Уочи Косовског боја дошла је у Крушевац, на двор кнеза Лазара, а пре тога се највероватније и замонашила. Била је нераздвојна са својом даљом рођаком, кнегињом Милицом. Лична трагедија и историјски тренутак Косовске битке обележили су њено уметничко стваралаштво изведено у материјалу, што је био обичај тадашњег доба, па за Јефимију можемо рећи да је била и прва српска песникиња и примењена уметница. Иза себе је оставила три дела непроцењиве уметничке вредности. То су „Туга за младенцем Угљешом“, у облику двоструке иконице која се налази у манастиру Хиландар на Светој Гори, затим „Завеса за царске двери“ са извезеним ликовима Исуса Христа, Јована Златоустог и Василија Великог и текстом „Мољење Господу Исусу Христу“. „Завеса“ је даривана за царске двери манастира Хиландар и сматра се да је везена Јефимијином руком.
Најзначајније дело монахиње Јефимије је „Похвала светом кнезу Лазару“. Извезена је златним концем на црвеном атласу, као покров за ковчег са моштима светог кнеза Лазара, намењен манастиру Раваници, величине 67x49 цм. То је њен последњи рад, настао у време Ангорске битке, 1402. године. Претпоставља се да га је извезла у манастиру Љубостињи, где је, по предању, и сахрањена, заједно са кнегињом Милицом. „Похвала“ је, по мишљењу др Ђорђа Трифуновића, сведочанство текстуално-ликовне заокружености култа кнеза Лазара. Данас се налази у Музеју Српске православне цркве у Београду.
У спомен на прву српску песникињу, монахињу Јефимију, у Трстенику и манастиру Љубостињи организовани су први „Јефимијини дани“ 1971. године. Убрзо, након трећих, одржаних 1973. године, укинути су из политичких разлога.
„Деспотица Јелена, у монашком образу Јефимија, извезла је три песме на два покрова и једној завеси и њено песничко тродело надживело је сву силу царстава и тронова за протеклих шест векова. Прва српска песникиња била је деспотица, али ништа не би остало ни од њеног властелинства ни од деспотства да није извезла три молитве високе отмености, побожности и господства. Кћи ћесара, супруга деспотова, царева братучеда остала би заједно с њима под прашином векова да за њом нису остала бесмртна стиходела.“ Тако је о Јефимији говорио велики српски песник, Матија Бећковић, на првим обновљеним „Јефимијиним данима“ у Љубостињи, 21. јуна 1991. године, од када се сваке године одржавају „Јефимијини дани“ као фестивал духовно-културног стваралаштва у спомен монахиње Јефимије и у славу жене.
