Народна Библиотека „Јефимија“ Трстеник

Народна библиотека „Јефимија“ организационо је подељена на: Позајмно одељење за одрасле, Научно одељење са читаоницом, Дечје одељење, Одељење поклон-збирки, Завичајно одељење и Подручно одељење у Великој Дренови.

Позајмно, Научно са читаоницом и Завичајно одељење су на првом спрату зграде Народног универзитета у Трстенику, на ком су и канцеларија директора библиотеке, књиговезница, изложбени холови и велика сала „Већница“ коју библиотека користи за књижевне програме.

Простори Дечјег одељења и Одељења поклон-збирки су у згради бивше трстеничке школе „Свети Сава“, у којој библиотека користи и простор за смештај резервног фонда, као и конференцијску салу и новоизграђени амфитеатар у дворишту за књижевна и културно-просветна догађања.

Подручно одељење је у Великој Дренови.

Позајмно одељење Народне библиотеке „Јефимија“ располаже фондом од око 40.000 књига које су сложене по УДК систему. У истом простору се врши физичка и електронска обрада књижног фонда и фотокопирање грађе.

На овом и Научном одељењу су запослена три књижничара на издавању, набавци, физичкој обради књига и изради електронског каталога.

Поред редовног посла, ово одељење се бави разним видовима популаризације нових књига, медијском презентацијом и књижевним промоцијама.

Научно одељење чини приручни фонд (лексикони, енциклопедије, речници, монографије), књижевна критика и периодика. Овај фонд броји око 25.000 и смештен је у затвореним витринама у Читаоници Народне библиотеке „Јефимија“ капацитета 12 читалачких и 3 интернет места.

Располаже богатим фондом који чине различити часописи: „Летопис Матице српске“, „Повеља“, „Багдала“, „Кораци“ и други; илустроване ревије „НИН“, „Печат“ и „Шуме“; књижевни листови „Књижевне новине“, „Српски књижевни лист“; дневне новине „Политика“ и „Вечерње новости“; локални листови „Трибина“, „Град“ и други.

Грађа из ових фондова се не издаје, користи се искључиво у Читаоници.

Књижни фонд на Дечјем одељењу Народне библиотеке „Јефимија“ је намењен за децу предшколског и основношколског узраста и броји око 8.000 књига које су сложене по УДК систему.

На пословима издавања, набавке и физичке обраде књига раде два библиотекара.

Поред редовног пословања у оквиру одељења се организују програми за децу: сусрети са дечјим ствараоцима, промоције и едукативно-креативне радионоце за децу од 7 до 11 година (два пута месечно, петком од 18.00 часова).

У сарадњи са свим основним школама у општини, Дечје одељење Народне библиотеке „Јефимија“ је организатор и традиционалне културно-просветне манифестације „Читалачка значка“ са циљем популарисања књиге и развијања читалачких навика код деце основношколског узраста. Траје од октобра до јуна када је и завршни програм и додела читалачких значки и награда.

Одељење поклон-збирки Народне библиотеке „Јефимија“ користи изнајмљени простор у приземљу зграде бивше трстеничке школе „Свети Сава“, која се налази преко пута библиотеке и поред храма Свете Тројице у Трстенику.

Овај фонд чине:

- Поклон-збирка од око 1.000 књига из библиотеке др Радоша Смиљковића;

- Поклон-збирка др Животија Ђорђевића од око 3.000 књига и великог броја рукописа;

- Поклон-збирка сестрића Добрице Ћосића у којој се налазе и књиге са посветом Добрици од разних аутора. Укупно око 1.500 књига;

- Поклон-збирка из библиотеке трстеничког професора, Јанка Свеншека, од око 6.000 књига и часописа;

- Поклон-збирка „Библиотека Бошка Николића“ од око 5.000 монографских и серијских публикација, поклон његових унука, Зорице Трифуновић и Милице Грујић, и њихових породица;

- Поклон-збирка Милорада-Миће Мартеновића из Енглеске, коју чине: „Сећање о мом животу“ (рукопис о детињству и Другом светском рату), десетак књига, разне периодике на енглеском о бомбардовању НАТО-а 1999. године, тридесетак VHS касета, десетак це-деова, више фасцикли преписке, рукописа и докумената, мали кожни илустровани споменар и неколико личних предмета, као и ликовна збирка од петнаестак слика.

Грађа из ових поклон-збирки је, за сада, у обради.

У овом одељењу је смештен и резервни фонд библиотеке од неколико хиљада књига.

Грађа из ових фондова се не издаје, користи се искључиво у простору библиотеке.

Завичајно одељење је формирано 1992. године као засебaн фонд који дaнaс броји око 2.000 књига које су смештене по формату, као и значајан број друге завичајне грађе: периодика, рукописи, документи, сликовна грађа (фотографије, слајдови, разгледнице, плакати)... Завичајни фонд је смештен у затвореним витринама у издвојеној просторији површине 27 метара квадратних где су корисницима на услузи и два читалачка места са умреженим рачунарима и интернетом.

Сав монографски фонд је обрађен и у COBISS-у, а у току је и унос остале завичајне грађе. Велики број ове грађе је и дигитализован или је у процесу дигитализације.

Завичајна грађа се не издаје, користи се искључиво у библиотеци.

У Завичајном одељењу је запослен један библиотекар и поред набавке, физичке и електронске обраде завичајне грађе ради и на дигитализацији фондова, одржавању рачунарске и интернет мреже и технике, као и на издавачким пословима (уређење и припрема за штампу наших и других издања, плаката и другог штампаног материјала).

Завичајно одељење брине и о поклон-збирци уметничких радова „Легат Електродистрибуције Трстеник – Завичaјни уметници“, који садржи преко 200 ликовних радова завичајних уметника са потпуно сређеном базом података и штампаним Каталогом.

Читалаштво у Великој Дренови спознаје историјске трагове појавом прве школе, у Доситејевом таласу оснивања четрдесетак школа широм Карађорђеве Србије, 1813. године.

Са прекидима и у разним институционалним облицима, истрајало је до 1966. године када је Народна библиотека Велика Дренова добила свој дом у згради у којој и данас ради (грађанска кућа из друге половине XIX века, успешно прилагођена потребама садашње намене).

Оснивач обновљене библиотеке, под тадашњим именом „Партизанска библиотека Велика Дренова“, био је Добрица Ћосић, чије монументално књижевно дело чини част Ћосићевом родном селу. Тако се ова установа надалеко зна и као Завичајна библиотека Добрице Ћосића.

Данас ова библиотека има око 20.000 књига, преко 300 чланова, збирку значајне завичајне и историјске грађе и сматра се једном од најбоље уређених сеоских библиотека. У библиотеци ради 1 виши књижничар.

За Велику Дренову и њену библиотеку, уз Добрицу Ћосића, везују се и двојица завичајних великана: патријарх Српске православне цркве, Герман (Ђорић), и први доктор агрономске науке у Србији, академик Драгомир Ћосић, који су своје библиотеке поклонили библиотеци родног села.