
ЗАРИЋ Агатон (1893-1980), ваздухопловни капетан, војни пилот.
Рођен је 3. новембра 1893. године у Малој Сугубини од оца Стевана (1870) Спасојевића (по оцу) Зарића (по родоначелнику Захарији Радосављевићу) и мајке Ћирке. Мајка му умире 1912. године, а отац Стеван као трећепозивац гине 1913. године код Сурдулице. Имао је сестру Радојку (1899) и брата Миливоја (1905).
Агатон је основну школу завршио у Пољни, а после гимназије и Трговачке школе, ступио је 1913. године у Коњичку подофицирску школу у Београду, где га затиче Први светски рат. У биткама на Церу, Дрини и Колубари, учествовао је као борац IV коњичког пука. За време повлачења српске војске преко Албаније био је командир пешадијског вода, да би на Солунском фронту поново био распоређен у IV коњички пук. Новембра 1916. године у борби је контузован од дејства непријатељске артиљерије. У мају 1917. јавио се на конкурс за пријем у авијацију, па је са IV класом српских питомаца 14. јуна упућен у Француску где је у Шартру завршио пилотажу и био оспособљен за летење ратним авионима. На Солунском фронту распоређен је у 525. српско-француску ескадрилу у којој је извршио више успелих борбених летова. Непријатељска артиљерија оборила је 4. јуна 1918. његов авион поред Црне реке код села Брника, а он се убрзо, недовољно опорављен, вратио у ескадрилу и септембра 1918. учествовао у пробоју Солунског фронта и гоњењу непријатеља до Новог Сада.
Каријеру је наставио у ваздухопловству Краљевине Југославије. Учествовао је у гушењу побуне Албанаца 1920. године, а затим био командир ескадриле, командант ваздухопловне групе и ађутант пука до Априлског рата 1941. године. У италијанском и немачком заробљеништву био је до 1945. године. По повратку у земљу није примљен у ново југословенско ваздухопловство, већ је пензионисан у чину капетана.
За своје ратне заслуге и подвиге Зарић је одликован многим одликовањима: Златном медаљом за храброст „Милош Обилић“, Орденом „Белог орла“, Орденом „Светог Саве“, Француским ратним крстом, Ратном медаљом, Споменицом европског рата, Орденом за верност отаџбини, Орденом краља Петра, „Југословенском круном“, Албанском споменицом.
Господин Жак Мартен, француски амбасадор у Југославији, уручио је 1977. године високо француско авијатичарско признање „Vieille tige“ (у преводу „Старо стабло“) Агатону Зарићу за изванредно јунаштво и пилотску вештину показану у Првом светском рату. Ово престижно признање од Срба су добили још само Сава Микић и Александар Дероко.
Умро је 27. фебруара 1980. године у Београду, где је и сахрањен уз војне почасти.
ЗАРИЋ С. Василије-Васа, Агатонов стриц, био је капетан српске војске, јунак из балканских ратова и Првог светског рата. Био је прослављени комита и старешина јуришног батаљона још од 1910. године код војводе Војина Поповића Вука. Посебно се истакао у борбама против Арнаута приликом преласка преко Албаније. Поред осталих одликовања био је носилац и официрске Карађорђеве звезде са мачевима IV реда.
ФОТОГРАФИЈЕ




