
ЗАЈИЋ Радошин-Заја (1952-2023), песник.
Рођен је 8. новембра, на Митровдан, 1952. године у Куршумлији, у селу Спанце, у честитој породици оца Рафаила, полицајца, и мајке Мирке. Одрастао је и школовао се у Трстенику.
Радошин се, инспирисан рок културом и хипи покретом, још као средњошколац издвајао својом необичном харизмом, луцидношћу и културом говора. Тај његов дар, та његова посебност, привлачила је и заводила људе, посебно жене. Као средњошколац уређивао је подлистак трстеничке Техничке школе „Трагови“.
Након завршене средње Техничке школе студирао је књижевност и организацију у Београду, где је једно дуже време, дружећи се са значајним српским песницима и књижевницима, бурно и боемски живео. У то време и сам „стидљиво“ улази у свет поезије и повремено објављује песме у београдским књижевним часописима.
По повртатку у Трстеник, 80-их година прошлог века, Радошин Зајић Заја је краће време радио као трговац у продавници „Тигар“, а касније у „Првој петолетки“ као металобрусач, где је активно учествовао у културном животу, сарађивао са многим културним установама и институцијама, објављивао поезију у разним часописима и био учесник и организатор многобројних књижевних и културних догађања.
Његов коначан повратак у Трстеник, његову „промену боравка“, учврстила је прво озбиљна љубавна веза, а касније и брак са Мирјаном из Врњачке Бање. Са њом није имао деце, али је прихватио њену децу из првог брака, ћерку и сина, као своје. Супруга Мирјана је због тешке болести рано преминула.
Након „Прве петолетке“ Радошин је радио као уредник издаваштва у ГИТП „Металограф“ у Трстенику, а затим и као уредник едиције „Словоречје“ у Издавачкој кући „Љубостиња“ у Трстенику.
Активно се бавио и политичким деловањем, као члан, а једно време био и председник Општинског одбора ДСС-а. Био је и одборник у Скупштини општине Трстеник.
Радио је, од оснивања 1997. до њеног гашења 2012. године, у Културно-просветној заједници Трстеника, којом је руководио и био више година на челу Организационог одбора културно-духовне манифестације „Јефимијини дани“ и главни и одговорни уредник часописа „Јефимија“ – потписао је 20 бројева овог часописа који ће остати трајно сведочанство књижевности и духовности у окриљу „Јефимијиних дана“ и љубостињског књижевног круга. Од тада је у пензији, убрзо се и тешко разболео.
У то време Радошин Зајић Заја други пут ступа у брак, венчава се трстеничком песникињом Милицом Марковић, родом из оближњег Мијајловца.
Једно време је био и председник Књижевног клуба „Моравски токови“ у Трстенику. Један је од оснивача и активних учесника у организовању традиционалних књижевних сусрета „Савремена српска проза“ и члан редакције зборника „Савремена српска проза“. Дао је и велики допринос у организовању међународног „АРТ кампа“ у организацији Ликовног удружења Рома у Трстенику.
Био је и члан Драмског студија Дома културе Трстеник и играо је у позоришној представи „Хамлет из Мрдуше Доње“.
Поезију и текстове је објављивао у књижевној периодици: „Багдала“, „Књижевне новине“, „Mons Aureus“, „Јефимија“, „Догађаји“, „Бдење“... Заступљен је у неколико антологија савремене српске поезије.
Био је члан Удружења књижевника Србије и Књижевног клуба „Багдала“ у Крушевцу. Био је и оснивач и председник неформалног Удружења писаца „Књижевна заједница Трстеник“.
Добио је књижевну награду „Раде Томић“, 2012. и за свој рад у култури „Златну значку“ КПЗ Србије 2013. године.
Објавио је књиге песама: Промена боравка, Крушевац, 1986; Чељусти, Београд, 1990; Кошмар, Нови Сад, 1999; Полом крик : изабране и нове песме, Трстеник – Нови Сад, 2006; Песме Мирјане и тајна слова, Књажевац, 2012.
Са Милошем Васићем, председником Ликовног удружења Рома у Трстенику, објавио је монографију Роми Старе чаршије трстеничке, Трстеник, 2020.
Према мишљењу еминентних књижевних критичара, а о њему су писали: Милош Петровић, Љиљана Шоп, Бојана Стојановић Пантовић, Даница Андрејевић, Милосав Ђалић, и други, Радошин Зајић је својом поезијом стао у ред ангажованих песника који се одазивају народним патњама. Милош Петровић пише: „Но, његова песма није ламент, већ еруптивна критика бахатих јахача. По томе, Зајић иде у оне песнике који немају ништа против тзв. прљавог реализма. Њега не плаше природне већ друштвене силе из чијих се чељусти није лако избавити“.
У последњој објављеној збирци песама Песме Мирјане и тајне слова, Радошин Зајић Заја се исказао и као молитвени песник, окренут више личном удесу и духовно-религиозним мотивима, и, како је у поговору књизи написала Љиљана Шоп, ове песме „као да су испеване у једном даху, у једном просветљеном тренутку када се све види и све зна, прихвата и разуме, не само без роптања и побуне, већ са радосном помиреношћу и свечаним ишчекивањем уравнотежења судњих теразија.“
У недељу, 13. августа 2023. године, у крушевачкој болници преминуо је песник Радошин Зајић Заја. Сахрањен је на Новом гробљу у Трстенику.
OБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ





