ОБРАДОВИЋ Ранко (1869-1942), трговац, банкар и народни посланик.
Рођен је 12. фебруара 1869. године у имућној сеоској породици у Округлици. Живео је на свом имању у Округлици и у Трстенику, где је био истакнути трговац, рентијер и банкар. Био је председник општине у Велућу и омиљени народни посланик у Скупштини Краљевине Југославије и њен секретар.
На изборима од 1. априла 1912. године, као члан Старих радикала, изабран је за народног посланика Скупштине Краљевине Србије из Округа крушевачког. На редовном заседању Народне скупштине од 1. октобра 1913. до 19. јуна 1914. године у Београду био један од секретара Скупштине. У том сазиву председник Народне скупштине је био Андра Николић, а потпредседници др Станојло Вукчевић, његов земљак из Јасиковице, и Ђока Брачинац. На ванредном заседању Скупштине од 14. јула 1914. до октобра 1915. године у Нишу, са истим председником и потпредседницима, Ранко Обрадовић је, такође, био један од секретара.
Народна скупштина Краљевине Србије на Крфу од 28. августа до 9. октобра 1916. године Радила је под преседништвом Андре Николића. Потпредседници су били Милован Лазаревић и Ђока Брачанац. Секретари су били: Велимир Вукићевић, Пера Јовановић, Маринко Станојевић, Рајко Гавриловић, Ранко Обрадовић, Андра Протић, Никола Митић и Павле Булић. И на заседању од 12. фебруара до 14. априла 1918. године Ранко Обрадовић из Трстеника је био један од секретара.
Он је био и први послератни народни посланик за Срез трстенички. Мандат му је трајао до новембра 1920. године.
Ранко Обрадовић је припадао вођству Народне радикалне странке среза трстеничког, али је за време предизборних превирања, а посебно после 1929. године мењао странке.
Био је акционар Земљорадничке штедионице (1924) и Прометне банке (1928) у Трстенику, за коју је са сином Вукосавом у тадашњој улуци Цара Лазара саградио модерну зграду. Био је члан месног одбора Аеро-клуба у Трстенику (1927).
Носилац је ордена Светог Саве V реда.
Са супругом Катарином (1867-1942), рођеном Џопалић, имао је сина Вукосава (1892), који га је наследио у трговини и винарству, и четири ћерке.
Вукосав-Вуле је са супругом Душанком Малићанин имао ћерку Љубисавку, удату за проф. Љубивоја Бајића из Медвеђе, сина Мирослава-Мику, наставника, Ранку, удату за Мијушка Миљића, Веру, удату за учитеља Милутина-Тилу Бајића из Медвеђе, и Олгу, удату за Слободана Андрејића из Александровца.
Ранко Обрадовић је умро 15. фебруара 1942. године у Округлици, где је и сахрањен на сеоском гробљу.
ФОТОГРАФИЈЕ
